Gojaznost može da izgleda jednostavna za objašnjavanje. Ako osoba konzumira više kalorija nego što joj je potrebno, dobija na težini. Ali pravo objašnjenje nije baš tako jednostavno i u pitanju je više od težine.
Gojaznost je složena hronična bolest, a gubitak telesne težine nije samo pitanje manjeg konzumiranja hrane i povećanja kretanja. Zapravo, na gojaznost mogu da utiču genetika, fiziologija, okruženje, posao i obrazovanje, kao i ono što se dešava u mozgu.
Razumevanje ovih faktora je od ključnog značaja, jer je gojaznost povezana sa drugim bolestima, uključujući dijabetes tip 2, srčana oboljenja i određene vrste karcinoma. Da ne spominjemo stigmu i predrasude koje milioni ljudi trpi svakog dana.
Ali, uz odgovarajuću negu, ljudi sa gojaznošću mogu da postignu održivi gubitak težine koji zaista doprinosi njihovom zdravlju.
Na gojaznost utiču mnogi faktori kako unutar tako i izvan tela. Osoba se može roditi sa tendencijom da se goji. Baš kao što je neko rođen sa određenom bojom očiju.
Tu je i fiziološki aspekt. Kada osoba jede, hormonski signali iz želuca i creva se prevode u osećanja smanjene gladi i povećane sitosti. Time se kontroliše unos hrane kod neke osobe.
Tokom gubitka tezina, nivo hormona se može promeniti u pokušaju da se povrati izgubljena težina. Kao rezultat toga, studije pokazuju da samo oko jedne trećine ljudi uspešno održava svoju izgubljenu težinu.
Mnogi aspekti opšteg blagostanja, okruženja i stila života osobe takođe mogu da dovedu do povećanja težine. Sredina u kojoj osoba živi i kultura koja je okružuje takođe mogu da utiču na rizik od nastanka gojaznosti.
Stoga, iako mnogi ljudi sa gojaznošću veruju da bi trebalo da budu u stanju da samostalno regulišu svoju težinu, to nije tako jednostavno.
Da bismo razumeli gojaznost, moramo razumeti šta se dešava u našem mozgu. Čini se da je naše telo naučeno da se oslanja na te dodatne kalorije, verovatno zato što je to bio osnovni mehanizam preživljavanja već hiljadama godina.
Stoga, ljudi koji žive sa gojaznošću imaju problema da smršaju. Njihova tela su programirana tako da ih vrate na prvobitnu početnu težinu. To je kao da u mozgu postoji prekidač koji povećava potrošnju energije neke osobe sve dok ona ne povrati izgubljene kilograme.
Pokušavamo da utvrdimo gde tačno u mozgu može da se nalazi takav prekidač i istražimo da li je to nešto što možemo da rešimo lekom. Kako bismo jednog dana mogli da pomognemo ljudima koji su gojazni da „resetuju“ svoju težinu na novu, zdraviju početnu tačku.
Ako uspemo, mogli bismo da pomognemo milionima ljudi koji žive sa gojaznošću.
Naš cilj je da budemo vodeća snaga u nauci koja se bori sa gojaznošću.
Posvećujemo veliku pažnju prirodnom GLP-1 hormonu. Otkrivamo sve više o ulozi koju se čini da igra ovaj hormon koji prirodno postoji u ostvarivanju uspešnog gubitka tezina. Na primer, nakon što osoba završi obrok, GLP-1 molekuli u telu utiču na njen osećaj gladi.
Nekoliko godina su naši naučnici proučavali kako se sintetički GLP-1 molekuli mogu koristiti za suzbijanje apetita ili povećanje potrošnje energije. I nastavićemo da proučavamo kako GLP-1 može da podstakne dugotrajni gubitak tezina.
Trenutno istražujemo sledeće oblasti:
- smanjenje telesne tezina za 20%
- korist za kardiovaskularni sistem
